BUDUĆNOST SE NE GRADI BEZ DIJALOGA! Minja Miletić u intervjuu za Kurir: "Vreme je da razgovaramo jedni sa drugima, a ne jedni o drugima“! (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborEvropa i svet nalaze se u periodu tektonskih političkih i ekonomskih promena, a te globalne oscilacije direktno oblikuju novu realnost Zapadnog Balkana. U trenucima kada pitanja evropskih integracija, regionalne stabilnosti i privrednog rasta postaju apsolutni prioritet, prestonica Srbije će još jednom biti epicentar ključnih dešavanja. Drugo izdanje prestižnog Euronews Adria Summita zakazano je za 13. novembar 2026, a jedan od glavnih razloga zašto je Adria samit centralni dogadaj jeseni jeste njegov inovativni koncept. Samit je zamišljen kao platforma za otvoren razgovor "jednih sa drugima", a ne jednih o drugima, što je cesto bila neproduktivna praksa u regionu.
Regionalna direktorka televizije Euronews Minja Miletić u intervjuu za Kurir ističe da se ovogodišnji Euronews Adria Summit u Palati Srbija organizuje sa ambicijom da postane jedno od najvažnijih mesta susreta evropskih i regionalnih lidera, predstavnika poslovne zajednice, diplomatije i medija.
- Euronews je medijska kuća koja ima snažno prisustvo u regionu, kroz svoje redakcije u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Upravo zato smatramo da imamo i odgovornost da povezujemo ljude, otvaramo važne teme i podstičemo dijalog o budućnosti Zapadnog Balkana. Ovogodišnji Samit okuplja ljude koji svojim političkim, diplomatskim i poslovnim iskustvom mogu da doprinesu boljem razumevanju izazova sa kojima se suočavamo, ali i konkretnijoj saradnji u regionu. Govorićemo o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ekonomskom povezivanju, investicijama, energetskoj bezbednosti, kao i o velikim razvojnim projektima poput EXPO 2027, koji predstavlja priliku ne samo za Srbiju već i za čitav region. Posebnu pažnju posvetićemo i ulozi medija u društvu koje je sve više polarizovano. Naša ambicija nije da organizujemo još jednu konferenciju na kojoj će se ponavljati već poznati stavovi. Želimo da otvorimo konkretna pitanja, čujemo različita mišljenja i, što je možda najvažnije, povežemo ljude koji inače nemaju mnogo prilika da razgovaraju. A budućnost regiona ne može se graditi bez dijaloga i međusobne saradnje.
x Koje teme i problemi određuju sadašnjost i budućnost regiona?
- Mislim da se danas suočavamo s nekoliko ključnih pitanja koja će odrediti budućnost Zapadnog Balkana. Prvo je svakako ekonomija. Kako da naše zemlje postanu konkurentnije, kako da privučemo nove investicije, obezbedimo dugoročan privredni rast i, što je posebno važno, zadržimo mlade i obrazovane ljude? Nedostatak radne snage postaje ozbiljan problem za gotovo sve zemlje regiona i to je pitanje na koje ćemo morati zajedno da tražimo odgovore.
Druga važna tema je energetska bezbednost. Danas energija više nije samo ekonomsko, već i ozbiljno geopolitičko pitanje. Koliko smo energetski nezavisni, koliko su naši sistemi stabilni i kako ćemo odgovoriti na promene koje se dešavaju u Evropi?
Treće pitanje je evropska perspektiva. Posle toliko godina čekanja, opravdano se postavlja pitanje gde se Zapadni Balkan danas nalazi na putu ka Evropskoj uniji i postoji li realna mogućnost da se proces proširenja ubrza.
Čini mi se da i u samoj Evropskoj uniji raste svest da politika proširenja mora da dobije novu dinamiku. O tome se danas govori mnogo otvorenije nego ranije, ali važno je da te poruke budu praćene i konkretnim odlukama. I konačno, ono što smatram možda i najvažnijim jeste međusobno poverenje. Mi u regionu imamo mnogo zajedničkih ekonomskih interesa, ali često dozvoljavamo da političke razlike budu važnije od onoga što nas povezuje. Zato moramo više da razgovaramo o onome što možemo zajedno da uradimo, a manje da se vraćamo na ono oko čega se decenijama ne slažemo.
x Koji je cilj Samita i kome biste preporučili da ga prati?
- Naš cilj je da Euronews Adria Summit postane mesto na kojem se ne govori samo o problemima, već se razgovara i o rešenjima. Kao međunarodna medijska kuća, imamo mogućnost da povežemo različite svetove - politiku, biznis, diplomatiju, akademsku zajednicu i medije. Mislim da je to posebno važno danas, kada se javni prostor često svodi na političke sukobe i dnevne polemike. Želimo da razgovaramo o pitanjima koja neće određivati samo narednih nekoliko meseci, već narednih pet, deset ili dvadeset godina. Samit bih preporučila svima koji žele da razumeju u kom pravcu se kreću Srbija i region. Predstavnicima različitih političkih opcija, diplomatama, privrednicima, investitorima, ali posebno mladim ljudima koji razmišljaju o svojoj profesionalnoj budućnosti. Jer kada govorimo o investicijama, evropskim integracijama ili ekonomskom povezivanju, to možda na prvi pogled zvuči kao tema rezervisana za političare i privrednike, ali sve te odluke direktno utiču na naš svakodnevni život. Zato je važno da velike političke i ekonomske teme ne ostanu samo razgovori iza zatvorenih vrata, već da njihove poruke stignu do građana.
x Koliko je važno građanima Srbije približiti šta evropske integracije konkretno znače?
- Mislim da smo evropske integracije godinama predstavljali previše administrativno. Stalno govorimo o poglavljima, klasterima, rokovima, izveštajima Evropske komisije, a građanima sve to često zvuči veoma apstraktno. Predugo smo u čekaonici Evropske unije. Ljudi su se umorili od obećanja i stalnog pomeranja rokova i mislim da je to jedan od razloga zbog kojih je podrška evropskim integracijama danas manja nego što je nekada bila. Ako želimo da vratimo poverenje građana u evropsku perspektivu, onda moramo da im objasnimo šta ona konkretno znači za njihov život. Da li će imati kvalitetnije zdravstvo? Bolje obrazovanje? Veće plate? Više mogućnosti za zapošljavanje? Hoće li njihova deca imati iste šanse kao deca koja odrastaju u razvijenim evropskim državama? To su pitanja na koja ljudi očekuju odgovore.
S druge strane, moramo biti pošteni i reći da skepsa prema evropskim integracijama nije nastala bez razloga. Srbija je dugo u procesu pristupanja, očekivanja su bila velika, a članstvo je i dalje daleko od izvesnog. Zato mislim da deo odgovornosti snose i evropske institucije, koje moraju jasnije da pokažu šta nude Zapadnom Balkanu i koliko su zaista spremne za novo proširenje. Evropska perspektiva mora da postane nešto što građani mogu da prepoznaju u svom svakodnevnom životu.
x Ko su najzanimljiviji učesnici i koga biste posebno izdvojili?
- Ono što me posebno raduje jeste činjenica da ćemo ove godine imati zaista ekskluzivne goste, ljude koji su učestvovali u donošenju nekih od najvažnijih političkih i diplomatskih odluka u Evropi, ali i one koji danas upravljaju velikim međunarodnim poslovnim sistemima. Kada kažem ekskluzivne, mislim da, recimo, dosad nikada nisu učestvovali ni na jednoj konferenciji ovde kod nas, što me posebno raduje da mozemo publici da pružimo nešto drugačije. Posebno bih izdvojila Miroslava Lajčaka i Volfganga Petriča, dvojicu diplomata koji izuzetno dobro poznaju političke prilike na Zapadnom Balkanu. Miroslav Lajčak je nekadašnji šef slovačke diplomatije, bivši predsednik Generalne skupštine UN i nekadašnji specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine. Reč je o čoveku koji je godinama bio neposredno uključen u najosetljivija politička pitanja našeg regiona.
Sa nama će biti i Volfgang Petrič, nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH i austrijski diplomata koji je učestvovao u važnim diplomatskim procesima vezanim za Balkan, uključujući i pregovore o Kosovu. Mislim da je posebno dragoceno što ćemo imati priliku da čujemo njihova iskustva, ali i procene o tome kakva budućnost očekuje region u trenutku kada se evropska i svetska politika ubrzano menjaju.
Među našim istaknutim gostima biće i bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, koja donosi veliko međunarodno iskustvo i dobro poznaje proces evropskih integracija. Na istom panelu očekujemo i Anu Brnabić,v.d predsednika Srbije, što će biti prilika da čujemo različite perspektive o evropskom putu i regionalnoj saradnji. Biće tu i predsednik Vlade Severne Makedonije Hristijan Mickoski.
Kada je reč o poslovnoj zajednici, ponosna sam što smo okupili neka od najznačajnijih imena regionalnog biznisa. Sa nama će biti Aleksandar Kostić iz MK Group i AIK grupacije, Emil Tedeski, predsednik Atlantic Grupe, kao i Jan Ružička iz PPF grupe. To su ljudi koji vode ili predstavljaju velike poslovne sisteme, zapošljavaju veliki broj ljudi, investiraju na različitim tržištima i iz prve ruke znaju šta su najveći izazovi savremene ekonomije. Želimo da čujemo kako oni vide budućnost investicija, regionalnog tržišta, tehnološkog razvoja i ekonomskog povezivanja. Sa nama će biti i Branislav Mirković iz Brixel Investmenta, sa kojim ćemo razgovarati o tržištu nekretnina, urbanom razvoju, investicijama i saradnji gradova, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković i mnogi drugi. Posebno važan segment Samita biće i EXPO 2027. O tom projektu razgovaraćemo sa Sinišom Malim, prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom finansija, i Ivanom Bošnjakom iz Millennium Teama. I konačno, imaćemo veoma važan panel posvećen budućnosti medija. Na njemu će učestvovati Pedro Vargas David, vlasnik Euronewsa i investitor u medijskom sektoru, uključujući United Media grupu, zatim Manja Grčić, generalna direktorka RTS-a, i Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija. U trenutku kada se medijska industrija suočava s ogromnim tehnološkim promenama, razvojem veštačke inteligencije i sve izraženijom polarizacijom društva, mislim da će taj razgovor biti posebno zanimljiv.
x Da li su ovakvi samiti ključni za uspostavljanje zdravog dijaloga u regionu?
- Apsolutno. Mislim da je to jedan od najvažnijih razloga zbog kojih organizujemo Euronews Adria Summit. Mi na Zapadnom Balkanu veoma često govorimo jedni o drugima, ali mnogo ređe jedni sa drugima. Lako komentarišemo političke odluke susednih država, njihove unutrašnje prilike ili ekonomske probleme, a mnogo ređe imamo priliku da direktno razmenimo mišljenja. Srbija, kao najveća zemlja Zapadnog Balkana po broju stanovnika i veličini ekonomije, prirodno privlači veliku pažnju suseda.
Istovremeno, mi smo često mnogo više okrenuti velikim svetskim silama i onome što se događa u Vašingtonu, Briselu ili Moskvi nego dešavanjima u neposrednom okruženju. A činjenica je da su naše ekonomije, tržišta i ljudi mnogo više povezani nego što to ponekad želimo da priznamo. Zato verujem da je dijalog ključan.
x Kako ocenjujete odbijanje predstavnika Studentske liste da gostuju na pojedinim televizijama? Da li ste se susretali sa odbijanjem gostovanja?
- Mislim da je važno da razdvojimo dve stvari. Svako ima pravo da odluči gde će gostovati, kome će dati intervju i na koji način će komunicirati sa javnošću. Ali onog trenutka kada odlučite da uđete u političku trku, učestvujete na izborima i tražite poverenje građana da upravljate državom, preuzimate i odgovornost da odgovarate na pitanja. I to ne samo na pitanja novinara za koje unapred znate da će vam biti prijatna, niti isključivo u medijima u kojima očekujete podršku. Ako želite da predstavljate sve građane Srbije, onda morate biti spremni da razgovarate i sa medijima čija vam se uređivačka politika možda ne dopada.
Studentska lista je više puta pozivana da učestvuje u programima Euronewsa Srbija, ali se dosad nisu odazvali nijednom našem pozivu. To je njihova odluka, ali mislim da bi građani imali mnogo više koristi kada bi mogli da čuju njihove stavove i odgovore na konkretna pitanja. Ima i političara koji našu televiziju kritikuju bez konkretnih argumenata. Ne mislim da je moj posao da im odgovaram istom merom. Kao novinar koji se ovim poslom bavi više od 25 godina, verujem da je jedna od osnovnih vrednosti novinarstva upravo pravo da postavljamo pitanja svima, bez obzira na njihovu političku pripadnost. Političar koji izbegava debatu možda kratkoročno izbegava neprijatna pitanja, ali dugoročno građanima uskraćuje mogućnost da procene njegove stavove, znanje i sposobnost da argumentovano brani svoju politiku.
x Kako biste ocenili kampanje stranaka i lista koje učestvuju na predstojećim izborima?
- Ono što meni najviše nedostaje u ovoj kampanji jesu konkretni odgovori na pitanja koja zaista zanimaju građane. Imamo političke stranke i liste, posebno one koje se prvi put pojavljuju na izborima, koje tek treba da predstave svoje političke stavove, vrednosti i programe. A umesto jasnih odgovora, često imamo izbegavanje nekih od najvažnijih državnih pitanja. Kakav je njihov stav o Kosovu i Metohiji? Da li se zalažu za uvođenje sankcija Rusiji? Kakav je njihov odnos prema pitanju Srebrenice? Kako vide evropsku budućnost Srbije? Kakvu spoljnu politiku žele da vode?
To nisu sporedna pitanja. To su pitanja koja određuju pravac u kojem će se naša zemlja kretati. Građani imaju pravo da znaju kakvu politiku zastupaju oni koji traže njihov glas. A da ne govorimo o ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju, kulturi i svim onim oblastima koje neposredno utiču na kvalitet života.
Mislim da je kampanja izrazito polarizovana i da se politička komunikacija u velikoj meri zasniva na mobilizaciji sopstvenih birača. Vlast insistira na rezultatima, kontinuitetu i stabilnosti, dok njeni politički protivnici u prvi plan stavljaju potrebu za promenama i kritiku postojećeg sistema. Ali, ono što bih volela da čujem od svih političkih aktera jeste mnogo više konkretnih rešenja. Posebno me zabrinjava što su uvrede, etiketiranje i dehumanizacija političkih protivnika postali gotovo svakodnevni deo kampanje. Ne mislim da je dobro kada se političke razlike pretvaraju u lična neprijateljstva, niti kada se o političkim neistomišljenicima govori kao o ljudima koje treba odstraniti iz javnog života. I posebno me zanima kako će politički akteri, koji danas jedni sa drugima ne žele ni da razgovaraju, sutra funkcionisati u parlamentu. Građani zaslužuju da znaju ne samo ko želi da dođe na vlast, već i šta namerava da uradi kada je osvoji.